Норвешка шумска мачка

Норвешка шумска мачка је без сумње мачка врло старог порекла. У својој земљи позната је под називом Норс Скоггкатт. Спомиње се у митологији и о њој су испричане басне још у првој половини 18 века. Према усменом предању то је мачка "чаробница" која живи у пространим шумама севера па се на моменте појављује и нестаје између дрвеће. Реп те мачке је китњаст и богато обрастао. Међутим познато је да порекло те мачке треба тражити у јужњој Русији, Турској и Ирану. Претпоставља се да су је од тамо донели викиншки мореполовци још у деветом веку да лови мишеве. Мачка се изврсно прилагодила на оштру северну климу и живот у природи. Као чистокрвна појављује се још 1912 год. Узгајивачи су радили на врло опсежном узгојном плану па се службено појављује на изложби у Ослу пред ИИ свјетски рат. Сам узгојни програм није баш текао према плану и раса је призната тек 1972 године. Од ФИФе је призната 1977 године. Од тада је порастао интерес за ту природну и лепу мачку па ја данас сусрећемо на свим изложбама у свету. Она и данас живи слободна у пространим шумама севера. Лако се прилагоди и на живот у стану али ипак необично цени слободу. По природи је врло знатижељна, изврстан је ловац, разаиграна је и дружељубива а и врло интелигентна. Са великом пажњом проучава своју територију и изврсно познаје своју ловину и њене навике. Кад није у лову ужива у удобности кућног живота и друштву човека. Према власнику показује велику приврженост, воли се мазити и воли да јој се тепају лепе речи. Има врло снажно развијен осећај власнштва за своју територију па га тешко са неким дели, поготово ако су питању два мужјака. Али ако је простор довољно велики нема неких већих проблема. Природна селекција кроз низ година учинила је њен организам врло отпорним, поготово на хладноћу. Њезино крзно је посебно са богатом густом и меканом подлаком, коју прекрива сјајна мекана длака посебно отпорна на влагу и воду. Врат јој краси богати оковратник, на прсима има врло густу длаку а на задњим ногама "кратке панталоне". Уши су јој обрасле. Реп јој је такође богато обрастао и китњаст .Тело јој је снажно а задње ноге нешто су веће од предњих. Између прстију на шапама има нешто више коже него остале врсте мачака. Разлог томе је да се мачка лакше креће по леду и снегу . Мачка се креће тихо и опрезно без утрошка сувишне енергије али када јој затреба употријеби ће све своје снаге. Због густе длаке треба јој свакодневна нега и чешљање поготово у периоду лињања. Купање се не препоручује.